U Vrnjačkoj Banji postoje topli i hladni izvori mineralne vode. Ter­malni izvori se nalaze uz banjsko kupatilo, a uzvodno u dolini Vrnjačke reke su mineralni izvori hladne vode - "Snežnik", pored korita reke, i "Slatina" u presedlini Terapiji (nisko razvode između dolina Vrnjačke reke i Lipovačkog potoka) pod Čajkinim brdom. Topli mineralni izvori su kaptirani u više ma­hova. "Snežnik" je pronađen 1916. godine i do 1922. bio je primitivno kapti­ran. Rekaptažom, njegov kapacitet je povećan na litar vode u sekundu. Bu­šenja u Terapiji počela su 1934, a tri godine kasnije kaptiran je taj izvor hladne mineralne vode.

Mineralne vode Vrnjačke Banje analizirane su više puta, počev od 1874. godine. Topla voda "Glavnog izvora" (sonda II i V) sadrži najviše natrijuma. Mineralna voda temperature 35,6°C sadrži u kilgoramu 0,6014 gr natrijuma, 0,0890 gr kalcijuma, 0,0754 gr kalijurna, 0,0572 gr magnezijuma, zatim malo litijuma, stroncijuma, barijuma, mangana, nikla, cinka, bakra i olova od katjona; od anjona najviše ima hidrokarbonata (2,2420 gr) i hlora (0,0341 gr), a malo sulfata, broma i joda. Od koloidalno rastvorenih oksida ima silicijum dioksida, gvozda i aluminijum oksida, a najmanje titanovog oksida. Ukupna sadržina minerala u kilogramu vode iznosi 3,2070 grama. Ova ugljeno-kisela voda je karbonatno-alkalna i zemno-alkalna homeoterma sa malom radioaktivnošću.Vode „Snežnika" i "Slatine" spadaju u hladne, alkalne, zemno-alkalne i ugljeno-kisele vode. U kilogramu vode "Snežnika" ima najviše natrijuma (0,4728 gr), kalcijuma (0,1432 gr), magnezijuma (0,0862 gr) i kalijurna (0,0627 gr), a od anjona hidrokarbonata (2,1740 gr) i hlora (0,0272 gr) - ukupno 3,0530 grama minerala. Glavna kaptaža zahvata vodu na kontaktu filita i serpentina u dubini između 216 i 220 m. U vodi "Slatine" ima i gvozda. Tem­peratura hladne mineralne vode iznosi 14,1°C ("Slatina"), odnosno 17°C ("Snežnik"). Kapacitet ovih izvora je oko 170.000 litara za 24 časa. Njihova voda se upotrebljava samo za piće.Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, koji je sudeći po slučajnim arheološkim nalazima, bila poznata još u praistoriji, a potom korišćena i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Po predanju i turci su koristili ove vode, a njihovim odlaskom iz ovih krajeva lekoviti izvori su zatrpani, jer im je turski kulum i zulum dojadio. Otkriće mineralne vode u novije vreme vezuje se za izlečenje bolesnog konja vrnjačkog paroha Hadži Jeftimija Popovića. Prvu hemijsku analizu uradio je baron Herder 1835. godine, a osnivanjem "Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruće vode u Vrnjcima" počinju nove kaptaže. Godine 1883. podiže se Kursalon, a 1892. prvo zidano kupatilo, a posle kaptaža 1924. paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Za dobijanje nove količine vode od 1932-37. godine pristupljeno je dubinskim bušenjima. Nova biveta podignuta je 1975. godine. Voda spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi. Temperatura joj je 36,5°C.Sa leve strane Vrnjačke reke, u udolini između "Snežnika" i "Slatine", pored malog jezera, 1978. godine otkrivena je termomineralna voda "Jezero". Na izvorištu je postavljena česma, a nastavku radova pristupilo se 1985. godine kada je desetak metara od prve, napravljena nova bušotina. Voda se jedno vreme koristila na česmi u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je 1989. godine, na samom bazenu, pored jezera, podignuta nova moderna biveta. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura joj je 27°C.Temperatura tople bikarbonatne ugljeno-kisele vode kreće se između 35,6° i 36,5°C, te se po osobinama i načinu upotrebe upoređuje sa poznatim mineralnim vodama francuskog Višija i nemačkog Nojhajma (kupke u ugljeno-kiseloj toploj vodi). Tople vode ovakvog sastava su retke u Evropi. Topla voda se koristi za piće i kupanje. Kapacitet toplih izvora iznosi oko 8,1 lit/sek. Količina ugljene kiseline u toploj vodi Vrnjačke Banje i Višija je ista, a vrnjačke hladne mineralne vode imaju je više. U toploj vodi Višija ima sulfata, kojeg nema u vrnjačkoj toploj vodi, dok je sadržaj ustalih sastojaka skoro podjednak.

Lečenje u Vrnjačkoj Banji se obavlja pijenjem tople i hladne mineralne vode, kupanjem u toploj vodi, inhaliranjem i ispiranjem toplom vodom (nosa, grla, očiju, ušiju, rana itd.). U Banji se leče bolesti organa za varenje - jetre, creva (hepatitis, gastritis), žučni i mokraćni putevi, katari, oboljenja bubrega, krvnih sudova, bolesti metabolizma, kardiovaskularna oboljenja, kožne bolesti, čirevi, ženski genitalni organi i dr. Vrnjačke mine­ralne vode su kontraindicirane za tuberkulozu, akutne i infektivne bolesti, apsces jetre, ulkuse koji krvare, teže srčane mane, nervne bolesti i dr.