Pojam ''sauna'' dolazi iz finskog jezika i slobodno prevedena znači „znojno kupatilo". Kultura korištenja saune doneta je još prije 2000 godina iz Azije u Europu. Stari Grci uživali su u zatvorenim prostorijama sa suvim, vrućim vazduhom, nakon čega bi se rashlađivali  hladnom vodom.

Rimljani su ovu vrstu uživanja unapredili i sagradili luksuzna kupatila koja su postala legendarna po veličini i luksuzu. Dioklecijanove treme bile su napravljene da mogu primiti 3000 gostiju i imale su sav potreban sadržaj: garderobe, sportske dvorane, bazene s hladnom i vrućom vodom, suva i vruća kupatila, odmarališta s podnim grejanjem, biblioteke, gastronomske prostorije, prodajne prostore itd. U periodu od 12. do 16. veku u grmanskim zemljama razvijaju se manja kupatila koja su bila daleko oskudnija u odnosu na rimska, ali su imala istu funkciju. Nakon 1700. godine, pod jakim uticajem crkve, ovakva kupatila nestaju. Uspevaju da prežive jedino u Finskoj i severnoj Rusiji i pod nazvivom  banje, odnosno saune.

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Saune koriste širom sveta za poboljšanje zdravlja, uživanje i opuštanje, a njihov povoljan uticaj na ljudsko zdravlje i opšte stanje samo još više potvrđuju tradicija i kultura korištenja sauna.

Danas, pod pojmom sauna podrazumevamo prostoriju s temperaturom od 70-100 stepeni. Unutra se nalaze drvene klupe na različitim visinama s različitim temperaturama (više klupe imaju i višu temperaturu) tako da možete birati gde ćete se smestiti, u zavisnosti od toga kako podnosite temperaturu. Ljudsko telo može podneti ovako visoke temperature zahvaljujući niskom procentu vlažnosti vazduha koji po pravilu ne prelazi 10%. Vlažnost vazduha se može dodatno povećati polivanjem vode na užareno kamenje (u svakoj sauni nalazi se posuda s vodom i kutlačom).

Čim se uđe u saunu, telo odamah odgovara na talas toplote: kapilare se šire, pore se otvaraju i počinje obilno znojenje kako bi se snizila telesna temperatura. Znoj brzo ispari, zbog niskog nivoa vlage i upravo je to ono što je dobro za organizam jer mu se time omogućuje odstranjivanje štetnih materija. Povišena temperatura i suvi vazduh izazivaju i privremeno povećanje telesne temperature za oko dva stepena, što dovodi do ubrzavanja svih vitalnih procesa: metabolizam se ubrzava, broj otkucaja srca povećava, disajni putevi se šire, bolje se diše i unosi više kiseonika. Dakle, sauna je izvrstan način za jačanje organizma i sprečavanje tipičnih zimskih bolesti, poput prehlade ili gripa.

Sauna je ujedno i tretman protiv starenja,  jer povećava sposobnost primanja kiseonika, koja inače opada već nakon 30. godine i smanjuje se na svakih deset godina za otprilike 4-5 posto. Osim navedenog preporučuje se: kod raznih promena na koži, kao što su akne, rehabilitacija nakon ozleda, smetnji nastalih usled hroničnih bolesti, reuma, artritisa, išijasa, kod hormonalnih i menstrualnih poremećaja... Postoje, naravno, i stanja kada bi trebalo izbegavati saunu ili je koristiti isključivo uz dopuštenje doktora: bolesti srca i krvotoka, bolesti štitne žlezede, čirevi na želucu, groznice, akutne infekcije, tumori, epilepsije i dr.

Stara finska izreka kaže: ''Ko god može da hoda, može koristiti u saunu.'' Starosne granice ne postoje nemaju usticaj ko bi ih mogao koristiti, tako da u Nemačkoj, npr. i šestomjesečne bebe se nose u saune, dok gornja granica ne postoji, jer danas se može preventivno delovati na neke staračke bolesti i osjećati se u starosti zadovoljno i zdravo.