Izmedu sportske i terapeutske masaže se ne može odrediti neka precizna granica, a prvenstveno se medusobno razlikuju u pogledu intenziteta masiranja. U sportskoj masaži upotrebijavaju se specijalni zahvati koji imaju za cilj bržu i potpuniju pripremu sportista za trening, intenziviranje i produžavanje vremena samog treninga i povećavanje sportske snage. Masaža omogućava brže i potpunije odstranjivanje svih nepoželjnih ili štetnih posledica nastalih zbog pojačane fizičke aktivnosti i indicirana je kao neophodna kod svih sportova i svih sportista. Zato je potrebno u svim programima za treniranje pojedinih sportista ili sportskih grupa, predvideti i upotrebu masaže.

Fiziološko delovanje sportske masaže je slično kao i fiziološko delovanje obične masaže. I ovde se koriste klasični zahvati, ali su oni posebno prilagodjeni za primenu na sportistima. Organizacija masaže, kao i uslovi za njeno sprovodjenje bitno se razlikuju od terapeutske masaže. Naročito se razlikuju prostor za masiranje i maserovo ponašanje. Masaža sportista se mora prilagoditi specifičnim okolnostima sporta, kao i terenu (teren, svlačionica, ring, strunjača ili sl.).

Sportsku masažu treba prilagoditi potrebama treninga, takmičenja ili priprema. Primena glađenja u terapeutskim ili sličnim uslovima je neminovni uvod, medjutim u sportskoj masaži ovaj zahvat je  nepotreban. Njegova eventualna primena treba biti na granici lakog trljanja. U stvari, u sportskoj masaži vrši se integracija glađenja i trljanja. Trljanje u sportskoj masaži ide u pravcu muskulature. Trljanje u klasičnoj masaži ide u pravcu limfnog i venskog sistema. Najvažniji i najprikladniji zahvat za ovu masažu je gnječenje, sa veoma jakim intenzitetom. Najčešće se primenjuje dvojno gnječnje. Vibracija se takode dosta upotrebljava. Ona se ovde karakteriše velikom amplitudom, a malom frekvencijom.