Novopazarska Banja je u periodu izmedju dva svetska rata nazivana Ilidžom. Na­vodilo se da ima sedam izvora, od kojih se koristio samo jedan, kapaciteta 18 litara vode u minutu. U zaštitnom rejonu Banje, u stvari, ima znatno više izvora, koji potiču iz jedinstvene termalne izdani. Već u dubini od pola metra nailazi se na toplu mineralnu vodu. Ona se minerališe u eruptivnim stenama u dubini i kretanjem duž raseda dospeva u kredne sedimente, gde obrazuje izdan. U površinskom delu ona se meša sa podzemnom hladnom vodom, koja izbija iz nanosa u 14 izvora, obrazujući na površini razbijeno izvorište (nasuprot jedinstvenoj termalnoj izdani u dubini). Glavni izvor sa gasnom emanacijom daje 1,1 litar u sekundi, a izdašnost svih izvo­ra dostiže 5 litara u sekundi, što omogućuje korišćenje mineralne vode u lečilišne, sportske i privredne svrhe.

Iako se izvori hrane mineralnom vodom iz jedinstvene tople izdani, temperatura im je nejednaka, od 15° do 50°C, jer se termalna voda meša u površinskom sloju sa običnom podzemnom vodom, pri čemu se, uz hladjenje, i deminerališe. Većina izvora daje hipertermalnu vodu, što objašnjava njeno tradicionalno korišćenje od rimskog do našeg vremena. Najtopliji izvori daju vodu temperature od 47° do 50°C. Dva kaptirana izvora sa vodom tempera­ture 37° najpre su (1955.) snabdevali provizorno kupatilo, a 1967. je izgradjeno novo manje kupatilo, u kojem je temperatura vode 28°C. Najviša temperatura vode od 52°C izmerena je u bunaru udaljenom oko 80 m od glavnog izvora. Termalna izdan je u jednom delu ogoljena, te je obrazovana tresetna mine­ralna močvara.

Pošto Novopazarska Banja leži na termalnoj izdani, nema običnu pijaću vodu, pa je snabdevanje ovom vodom rešeno izgradnjom vodovoda.

Termalno-mineralna voda Banje sadrži u litru najviše natrijuma, zatim kalcijuma, kalijuma i magnezijuma; a od anjona hidrokarbonata, hlora i sul­fata i malo nitrata. Od rastvorenih oksida ima gvoždja i aluminijum-oksida, silicijum-dioksida, slobodne ugljene kiseline i slobodnog sumpor vodonika. Po hemijskom sastavu, to je sumporovita kisela hiperterma sa 1,6 grama čvrstih materija. Leči reumatična oboljenja, išijas, ženske genitalije, koštana oboljenja, kožne bolesti, posledice povreda i drugo.

Medicinsko dejstvo lekovite vode još nije dovoljno poznato. Ona se ko­risti za piće i kupanje. U Malom kupatilu leče se srčani bolesnici, koji ne podnose visoku temperaturu vode Glavnog kupatila.

Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za lečenje progresivnih mišićnih i neuromišićnih bolesti "Novopazarska Banja", koja je dobila status specijalne bolnice 1993. godine.
U lečenju se primenjuju najsavremeniji aparati za fizikalnu terapiju, kojom rukovodi visoko stručno osposobljeni kadar.