Talas letnih vrućina ove godine stigao nam je pre nego što je to uobičajno. Serviseri klima uređaja, proizvođači osvežavajućih napitaka, i sladoredari zadovoljno trljaju ruke. Ovo je njihov deo godine, vreme kad zarađuju najviše. A šta preostaje nama koji ne spadamo u navedene grupe?

Nema druge, nego naučiti živeti s ovim nesnosnim vrućinama, jer po nekim predviđanjima, zahvaljujući globalnom zagrevanju planete, one će postati pravilo.

Jedan od načina kako smanjiti posledice ovih temperatura na naše zdravlje i raspoloženje je svakako, i pravilna ishrana. Nažalost, teško menjamo svoje navike u ishrani, iako malim promenama možemo jako puno postići i pomoći svom telu u vrlo stresnim uuslovima kao što su ovako visoke temperature vazduha, posebno kad one dođu ovako rano, već u maju i junu. Kad se prosečne temperature postepeno povećavaju prema sredini leta telo može da se aklimatizuje do određenog stepena, ali kad temperature skoče naglo, šok za telo je izraženiji.

Reakcija tela na povišene temperature je snižavanje telesne temperature znojenjem. Kao negativni efekt tog prirodnog telesnog obrambenog mehanizma može se pojaviti dehidracija organizma i druge povezane posledice. Naš zadatak je sprečiti preterano znojenje i nadoknaditi svaki gubitak telesne tečnosti.

Nepravilnom ishranom povećavamo znojenje organizma i dodatno gubimo na telesnoj tečnosti. Varenje teške hrane zahteva veću aktivnost našeg metabolizma, što indirektno povisuje našu telesnu temperaturu. Zbog toga leti treba težiti lakšim, niskokaloričnim namirnicama, prvenstveno voću i povrću. Leti našem telu je potrebno manje kalorija, odnosno energije koju dobija iz hrane, što je dodatni razlog da leti izbegavamo masnu i hranbu tešku za varenje.

Jako začinjena hrana, kao i kofein nikako nisu naši prijatelji za vreme povišenih temperatura. Ovi sastojci hrane samo povećavaju aktivnost našeg organizma i pojačavaju njegovo znojenje što nije naš cilj.

Treba pripaziti i sa slatkišima, sladoled, koji svi mi volimo pojesti,  baš nije idealno rešenje za borbu s vrućinama, osim kao kratkotrajni osećaj olakšanja.

Suprotno nekim vrlo raširenim uverenjima slane grickalice ne morate upotpunosti izbegavati zbog letnjih vrućina. Istina je da so vezuje vodu, ali treba znati da znojenjem se iz organizma osim vode izbacuje i ogromna količina soli pa i njih trebate na neki od načina vratiti u organizam. 

Kako god se hranili znojenje nećemo u potpunosti izbeći. Određeni gubitak tečnosti znojenjem je neizbežan, prirodan, a za zdravlje organizma koristan proces. Gubitak telesne tečnosti prvenstveno ćemo nadoknaditi povećanim unosom vode i drugih osvežavajućih napitaka. Pogrešno je misliti da povećanim unosom vode pojačavamo znojenje, naime višak unešene tečnosti izlučuje se putem bubrega i mokraćnog kanala, a ne putem kože. Znojenjem kroz kožu telo gotovo isključivo snižava telesnu temperaturu, a ne rešava se viška telesne tečnosti.

Gazirana zaslađena pića takođe nisu preporučljiva, prednost uvek dajte običnoj nezaslađenoj vodi. Izbegavajte preterano rashlađena pića jer i ona pojačavaju znojenje, a prednost dajte toplim i mlakim napicima koliko god to bilo čudno i teško za prihvatiti i usvojiti kao redovnu naviku.

Leti treba paziti na još nešto. Zbog izloženosti visokim temperaturama nepravilno odložena hrana se veoma brzo kvari. UIkoliko ne želite trovanje pokvarenom hranu, morate stalno biti na oprezu. Posebno, ako se zaljubljenik u prirodu i dosta vremena provodite na izletima gde volite spremiti roštilj, ili pojesti slastan kolač. Sveža jaja su posebno osetljiva na visoke temperature, kao i razne salame, sveži sirevi, paštete i slično. 

Visoke temperature nisu udar samo na vaše raspoloženje već na ceo organizam. Stoga pomozite svom telu, nemojte mu još više otežavati, jedite prirodnu, sezonsku, svežu i laganu hranu. Naravno, hrana vas ne može zaštiti od ovog toplotnog udara, ali dobar izbor namirnica može vam olakšati da bolje podnesete ovaj deo godine.