Poreklo mediteranske ishrane je u Grčkoj i na ostrvu Kritu. Ona se zasniva na namirnicama iz Sredozemlja, uz dodatke, iz dalje ili bliže okoline, a varijacije ovog načina ishrane postoje u svim delovima Sredozemlja

Istraživanja sprovedena u Grčkoj šezdesetih godina prošlog veka ukazuju da je energetski udeo masti iznosio oko 35 %, no paradoksalno, Grke je služilo dobro zdravlje. Razlog tome je što su zasićene masti bile vrlo malo zastupljene, a kao glavno ulje u ishrani koristilo se maslinovo ulje. U to doba, učestalost bolesti srca u grčkoj populaciji bila je skoro 90 % niža od učestalosti istih u SAD-u. Takodje, incidencija drugih hroničnih bolesti bila je niža nego u drugim zemljama (npr. učestalost raka dojke bila je četiri puta niža nego u Japanu), a životni vek Grkinja bio je najviši na svetu.

Karakteristike mediteranske dijete:

1.       Svakodnevno bogat izbor hrane biljnog porekla. Koristi se voće, povrće, krompir, hleb i žitarice, mahunarke, koštunjavo voće i semenke.

2.       Svakodnevno umereno uzimanje sira i jogurta. Koriste se nisko-masne ili light varijante.

3.       Svakodnevno uzimanje maslinovog ulja. Ovo ulje zamenjuje druge masti, uključujući maslac i margarin. Uopšteno gledano, energetski udeo masti kreće se od 25 do 35%, a udeo zasićenih masti od 7-8%. Maslinovo ulje sadrži oleinsku kiselinu, koja za razliku od zasićenih masnih kiselina ne podiže nivo holesterola u organizmu. Maslinovo ulje je ujedno i dobar izvor antioksidansa.

4.       Nedeljno unošenje malih do umerenih količina ribe i živinskog mesa i proizvoda, npr.  uzima se do 4 jaja. Treba imati u vidu i jaja koja se dodaju kod pripreme drugih obroka. Konzumiranjem ribe unose se u organizam omega-3 masne kiseline, koje su važne u održavanju dobrog zdravlja.

5.       Retko korištenje crvenog mesa. Crveno meso se koristi nekoliko puta mesečno, u količini koja je manja od 500g. Po mogućnosti treba birati krtinjavo meso. Izgleda da ova minimalna količina crvenog mesa takodje pridonosi dobrom zdravlju, dok se veće količine po pravilu ne preporučuju.

6.       Kratka priprema hrane. Koriste se sveže sezonske namirnice, a kod pripremanja obroka, obrada je što kraća radi očuvanja vitamina.

7.       Umereno konzumiranje vina. Vino se konzumira uz obrok u količini od 1 do 2 čaše na dan za muškarce, i 1 čaša dnevno za žene.

8.        Vrlo mala konzumacija šećera. Rafinirani šećer se koristi u vrlo malim količinama, a kao dobra zamena preporučuje se med.

9.       Upotreba mediteranskih začina. Kod pripreme jela koriste se tipično mediteranske biljke kao što su beli luk, peršun, origano, bosiljak, majčina dušica, kadulja, ruzmarin, lovor i dr.

10.   Redovna fizička aktivnost. Podrazumeva aktivno bavljenje fizičkom aktivnošću (brzo hodanje, vožnja biciklom, razni sportovi) najmanje 3 puta sedmično po sat vremena.