Gornjotrepčanska Banja je tek početkom 1977. godine zvanlčno postala prirodno lečilište. Medjutim, ona nije nova banja, iako nema tradiciju naših starih prirodnih lečilišta. Posećivana je u prošlom veku i izmedju dva svetska rata. Koristili su je još srpski ustanici prošlog stoleća. Po predanju u njoj su vidjali rane poznati junaci Jovan Kursula i Lazar Mutap, pa je banjski izvor lekovite vode nazvan "Svetinja", a Besni potok Banja. U jednoj belešci iz 1898. godine piše: "Iako je ova banja neuredjena, preko celog leta je pose­ćuju bolesnici iz Gruže, takovskog i Ijubičkog sreza i u njoj se leče od reu­matizma i rana". Šest izvora sumporovite i zemno-alkalne vode i dva bazena u banji kod Gornje Trepče navodi i M. Leko 1922. godine. Banja je, pak, ostala anonimna sve do otkrića radioaktivnosti njene vode.

Analiza mineralne vode donela je preokret u valorizaciji lečilišta. Konstatovana je njena radioaktivnost, kao i prisustvo veoma retkog minerala cezijuma.

Banja je u poslednjoj deceniji postala stecište mnogobrojnih bolesnika, kako onih za čiju je bolest indicirana, tako i onih sa nedefinisanom dijagno­zom oboljenja. Iako lečilište u početku nije imalo ni najosnovnije banjske objekte, bolesni su uporno posečivali Banju, jer je utvrdjeno da njena radio­aktivna voda i blato leče razne bolesti, a prvenstveno zapaljenski, degerativni i ekstraartikulami reumatizam. Oblaganjem mineralnog blata uspešno se leči išijas i lumbago. Dobri rezultati su postignuti i u rehabilitaciji hroničnih reumimatičara, uz sinhronizovanu upotrebu lekova i primenu fizikalne i druge terapije, Ustanovljeno je da se u ovoj Banji mogu lečiti cerebralna paraliza, multipleks skleroza, neke nervne bolesti i čir želuca.

Gornjotrepčanska Banja koristi dva kaptirana izvora vode temperature 30 i 30,5°C sa kapacitetom od 15,5 odnosno 2,5 l/sec. Takodje postoji česma vode temperature 28°C (0,4 l/sec).

Fizičko-hemijska analiza mineralne vode ukazuje na najveće prisustvo magnezijuma i kalcijuma, natrijuma i kalijuma, odnosno hidrokarbonata, sulfata i hlora, dok su od koloidalno rastvorenih oksida zastupljeni silicijum-dioksid, gvozda i aluminljum-oksid. U hidrokarbonatnoj i zemnoalkalnoj slabo sumporovitoj vodi, koja izbija sa dubine od 20 i 45 m, zastupljeno je mnoštvo minerala: barijum, srebro, mangan, olovo, bakar, hrom, nikl, dalje cezijurn, rubidijum, stroncijum, nobijum, kobalt, vanadijum, titan, uran, radon, radijum. Cezijurm je u vodama Srbije prvi put otkriven u Gornjotrepčanskoj Banji. U peloidu ima daleko više litijuma, stroncijuma i rubidijuma (značajnih u lečenju nervnih i reumatičnih obo­ljenja), nego u termalnoj vodi.