Banje Srbije

BUKOVIČKA BANJA - Posle sedam godina, u centralnom delu parka Bukovičke banje u Aranđelovcu obnovljena je fontana, koja je bila jedan od zaštitnih znakova banjskog kompleksa.

To je slika koju pamte mnogi turisti i čije su fotografije za sećanje upravo ovekovečene na tom mestu, u blizini, sada oronulog, "Starog zdanja".

- Za delimičnu popravku fontane "Barski cvet", koju je 1965. godine uradio akademski vajar Miodrag Gojković u vidu stilizovanog lotosa, Javno komunalno preduzeće "Zelenilo" izdvojilo je 350.000 dinara - rekla je inženjer Stanimirka Vujanović.

Ona je napomenula da fontana nije u potpunosti rekonstruisana , jer nije bilo dovoljno sredstava, ali je i ovako, sa raskošnim mlaznicama i posebnim osvetljenjem koje će ovih dana biti postavljeno, biti nova slika parka, gde se ovih vrelih dana Aranđelovčani i gosti koji borave u Bukovičkoj banji rado okupljaju i nalaze osveženje.

Rekonstruisana su i dva ribnjaka na popularnom šetalištu "Školjka", u šta je "Zelenilo" uložilo 100.000 dinara, a proradio je i izvor "Đulara", tako da opština Aranđelovac parkovski kompleks (sa svim turističkim objektima) polako priprema za međunarodni tender o izboru potencijalnog investitora, koji treba da raspiše Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

BANJE SRBIJE - Nerešeni imovinski odnosi između Vlade Srbije i Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiiguranje sprečavaju privatizaciju banja u Srbiji. Neophodno je napraviti poseban plan privatizacije i razvoja banja u Srbiji u čiju bi izradu bili uključeni svi koji su vlasnici.

"Srbija ulaže napore da se međunarodne kompanije iz oblasti banjskog turizma pojave na našem tržištu, bilo u formi javno-privatnog-partnerstva, bilo u formi privatizacije", smatra direktor Nacionalne turističke razvojne korporacije Srbije Rafael Pupovac.

Srbija ima 32 banje, a u 90 odsto njih nisu rešeni vlasnički odnosi. Pozitivan primer su privatizacije banje Gornja Trepča, Lukovske i Prolom banje, koje su nakon promene vlasništva promenile svoj marketinški nastup i sada imaju mnogo veću posećenost.

Srbija ima mnogo neiskorišćenih potencijala za razvoj turizma i dosta toga može da ponudi domaćem i stranom turisti, ali treba mnogo da se radi na podizanju svesti i preduzetništva u oblasti turizma.

Seoski turizam u Srbiji jedan od tih neiskorišćenih potencijala, a glavni razlog za to su nedovoljna ulaganja u marketing prema domaćim i stranim turistima i u javnosti nedovoljno isticanje turističke vrednosti srpskih ruralnih destinacija.

Kapaciteti seoskog turizma u Srbiji su slabo razvijeni i nedovoljni da se u potpunosti iskoristi razvojni potencijal tog vida turizma, kao i da se izađe u susret tražnji u svetu za odmorom u seoskim sredinama, a koja je u porastu.

ATOMSKA BANJA - U Atomskoj banji, od privatizacije 2008. godine, povećan je broj posetilaca za 40%, prihodi su veći za 120%, dok je dobit u prvoj polovini ove godine pet puta veća od prošlogodišnje, saopšteno je lečilišta u Gornjoj Trepči.

Atomska banja je prva privatizovana banja u Srbiji. Poslovni sistem "Bonida" iz Vladimiraca je na aukcijskoj prodaji 5. septembra 2008. kupio prirodno lečilište Gornja Trepča poznato mesto za rehabilitaciju pacijenata obolelih od multiple skleroze.

Odmah posle privatizacije usledila je potpuna rekonstrukcija svih postojećih kapaciteta, a u oktobru 2010. godine postavljen je kamen temeljac nove bolnice sa 122 ležaja. Otvaranje bolnice planirano je krajem ove godine. U rekonstrukciju i izgradnju do sada je uloženo je oko 4 mil EUR, navedeno je u saopštenju.

Atomska banja Gornja Trepča je februara 2010. godine osnovala Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju "Gornja Trepča" a efikasnosti rehabilitacije koju nudi ova ustanova potvrđena je kliničkim studijama koje su sprovedene u 2010. godini i u koje su uključeni pacijenti oboleli od Sclerosis multiplex i reumatskih bolesti.

BANJE SRBIJE - Najposećenija turistička mesta u Srbiji za domaće turiste tradicionalno su banje i planinski centri, dok su stranci u ovoj godini najviše boravili u Beogradu.

Od januara do juna 2011. godine, Srbija je od turizma ostvarila devizni priliv od 279 miliona evra, što je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine, rečeno je agenciji Beta u Turističkoj organizaciji Srbije.

U prvih šest meseci u Srbiji je prema podacima organizacije boravilo ukupno 983.628 turista, što je osam odsto više nego u istom periodu 2010. godine. Od tog broja, strani turisti činili su 34 odsto, što je za 16 odsto više nego prethodne godine.

U Turističkoj organizaciji Srbije, naglašavaju da je generalno u Srbiji za promociju turizma najveći problem marketing, koji nije dovoljno jak, ali da problem predstavlja i loš saobraćaj na koji se turisti najviše žale, kao i to da "cena ne prati kvalitet usluge".